„Он је сила која покреће...“
Уобичајено је од аутора када пише да у самом уводу писаног дела, да индикације о теми коју жели да представи, а да та тема не одудара од наслова. Већи део свог живота сам провео за тастатуром и увек до сада сам се круто држао тог правила. Овог пута ћу од правила одступити, тако да ће читалац схватити разлог овако једног неуобичајеног наслова тек при самом крају. Испашће тако да се закључак и увод поклапају. Није ми намера да никога замарам, али јесте жеља да подстакнем на дубоко размишљање онога ко се буде заинтересова o за тему и не изгуби стрпљење да целокупни теккст прочита до краја, под условом и ако у ствари будем у стању да постигнем замишљени циљ, јер је тема прилично озбиљна и захтева много времена да би се могла правилно предсравити. А времена је увек мало пошто дан има само 24 часа. Не знам како сам јутрос наишао на идеју да се мало више заинтересујем о теми прогнане жртве Владике Артемија и његових прогонитеља. Можада је то један недавни састанак, о коме не бих с